Kroz celu istoriju algologije položaj ove grupe prokariota je bio diskutabilan, a ni danas stanje nije nista bolje. Da li pripadaju algama ili bakterijama je pitanje oko kog se i danas vode rasprave i ističu teze i za jedno i za drugo shvatanje. Ova problematika se odrazila i na sam naziv ovog razdela prokariota. Tako se u bakteriološkoj literaturi najviše koristi naziv Cyanobacteria, a u algološkoj Cyanophyta. Međutim, danas je sve više u upotrebi naziv Cyanobacteria. U staroj mikrobiološkoj literaturi se koristio naziv Myxophyta. Pored ovih naziva, u starijoj ruskoj literaturi se koristio i naziv Cyanobacteriophyta. Postavlja se i pitanje da li su bakterije sinonim za prokariote. Pojedni autori smatraju da bi ovde trebalo praviti jasnu razliku. U prokariote bi trebalo ubrajati, pored bakterija, još i aktinomicete, mikoplazme i još mnoge specifične grupe prokariota među kojima su i "modrozeleni prokarioti". U skladu sa ovim shvatanjem Komarek je 1999. godine predložio uvođenje naziva Cyanoprocaryota umesto Cyanobacteria. Ovaj naziv bi u neku ruku pomirivao suprotstavljena shvatanja oko mikrotaksonomskog položaja ove grupe organizama, pa se prihvata i koristi na Algoloblogu. Neosporna je činjenica da su što se tiče ekološke tačke gledišta ovi organizmi bliži eukariotskim algama nego ostalim prokariotima, pa se proučavaju i u okviru algologije.
Pored mikrotaksonomskih razlika, postoje i one na nivou makrotaksonomije. Tako, raniji klasifikacioni sistemi ovog razdela algi su izdvajali najčešće tri klase:
1. classis: Chroococcophyceae - obuhvata jednoćelijske i kolonijske predstavnike koji su slobodnoplivajući ili naseljavaju neku podlogu. U okviru ove klase su se najčešće izdvajala tri reda:
a) ordo: Chroococcales - obuhvata alge čije su ćelije pojedinačne ili ujedinjene u slobodne, najčešće sluzave kolonije koje nikada nisu cevasto-pihtijaste.
b) ordo: Entophysalidales - obuhvata predstavnike čije su ćelije i kolonijeujedinjene u sedeće, za podlogu utvrđene sluzave grupacije. Unutar grupacija ćelije su raspoređene u obliku više ili manje dobro izraženih uspravnih nizova koji međusobno srastaju.
c) ordo: Tubiellales - obuhvata predstavnike čije su ćelije raspoređene u jednom nizu i grade dugačke, pihtijaste cevi koje su raspoređene pojedinačno ili se međusobno (paralelno) spajaju.
2. classis: Chamaesiphonophyceae - obuhvata jednoćelijske predstavnike razdela kod kojih su ćelije polarizovane, tj. diferencirane na osnovu i vrh, ili se ćelije ujedinjuju u kolonije različitog oblika i veličine, ili sa izraženim končastim rastom. Klasa se najčešće delila na četiri reda:
a) ordo: Dermocarpales - obuhvata jednoćelijske, izuzetno dvoćelijske predstavnike klase. Ćelije su pojedinačne ili u grupama koje ponekad liče na kolonije ili konce. Razmnožavaju se endosporama i egzosporama.
b) ordo: Endonematales - obuhvata predstavnike čiji su konci jasno uočljivi, izgrađeni od jednog niza ćelija, pojedinačni, sa veoma tankim i jedva primetnim omotačima. Razmnožavaju se endosporama.
c) ordo: Siphonematales - obuhvata predstavnike čiji su konci izgrađeni od jednog ili većeg broja ćelijskih nizova, sa debelim omotačima jarko narandžaste ili crveno-mrke boje. Razmnožavaju se pomoću gonidija.
d) ordo: Pleurocapsales - obuhvata predstavnike čiji konci najčešće međusobno srastaju svojim bočnim stranama, obično imaju bezbojne omotače, često obrazuju prividno parenhimske tvorevine. Razmnožavaju se najčešće endosporama, mada se kod nekih vrsta endospore ne formiraju.
3. classis: Hormogoniophyceae - obuhvata predstavnike razdela koji su na končastom stepenu morfološke organizacije i koji se razmnožavaju hormogonijama po kojima je cela klasa dobila naziv. Obično se ova klasa deli na dve podklase:
A. subclassis: Nostocophycidae - obuhvata predstavnike klase čiji su trihomi veoma tankim pregradnim zidovima podeljeni na ćelije, nisu granati ili, eventualno, poseduju prividno grananje. Ova podklasa obuhvata tri reda:
a) ordo: Oscillatoriales - obuhvata predstavnike podklase čiji trihomi nemaju cevast oblik i ne poseduju heterociste i trajne spore.
a) ordo: Oscillatoriales - obuhvata predstavnike podklase čiji trihomi nemaju cevast oblik i ne poseduju heterociste i trajne spore.
b) ordo: Gomontiellales - obuhvata predstavnike podklase čije su ćelije prstenaste ili gotovo prstenaste i grade trihom cevastog oblika.
c) ordo: Nostocales - obuhvata predstavnike podklase čiji su trihomi negranati ili prividno granati i poseduju heterociste i/ili spore.
B. subclassis: Stigonematophycidae - obuhvata predstavnike klase čiji trihomi između ćelija imaju dobro razvijene pregradne zidove sa porama preko kojih su ćelije međusobno povezane plazmodezmama. Grananje trihoma je dihotomo ili bočno. Podklasa obuhvata samo jedan red:
a) ordo: Stigonematales - predstavnike ovog reda karakteriše, pored prividnog, pravo grananje.
Međutim, u savremenoj literaturi preovladava mišljenje po kome se razdeo Cyanoprocaryota deli na 4-6 redova. Na Algoloblogu će biti korišćena modifikovana klasifikaciona šema koju su predložili Komarek i Hauer 2005. godine. Ona izgleda ovako:
1. ordo: Prochlorales
2. ordo: Chroococcales
3. ordo: Nostocales
4. ordo: Oscillatoriales
5. ordo: Stigonematales
Važno je napomenuti i to da je položaj reda Prochlorales najproblematičniji. Pojedini autori ga izdvajaju u poseban razdeo pod nazivom Prochlorophyta, a pojedini u familiju u okviru reda Chroococcales pod nazivom Prochloraceae. Autor Algolobloga se odlučio za shvatanje koje je između ove dve krajnosti. Po sistematici koju su predložili Komarek i Hauer 2005. godine red Chroococcales obuhvata sve predstavnike tradicionalnih klasa Chroococcophyceae i Chamaesiphonophyceae. Red Gomontiellales je spušten na nivo familije u okviru reda Oscillatoriales, a redovi Nostocales i Stigonematales su ostali u svojim prethodno definisanim okvirima.
Nema komentara:
Objavi komentar