SINONIM: Agmenellum Brébisson 1839.TIPIČNA VRSTA. Do danas postoje dva shvatanja o tipičnoj vrsti ovog roda. Tako prema nekim autorima vrsta Merismopedia punctata predstavlja tipičnu vrstu. Ovo shvatanje su prvi izložili Druet & Daily 1956. godine i ono je prihvaćeno od strane većeg broja autora, mada poneki autori navode i stav da je vrsta Merismopedia quadruplicata tipična, ali danas se ova vrsta najčešće izdvaja iz roda Merismopedia.
MORFOLOGIJA. U okviru roda Merismopedia se nalaze predstavnici na kolonijalnom nivou morfološke organizacije. Kolonije su najčešće mikroskopske, a sasvim retko makroskopske, uvek slobodno živeće. Imaju oblik jednoslojnih ploča, najčešće pravilnog kvadratnog ili pravougaonog oblika. Međutim, ređe dolazi do deformacije pravilnog oblika kolonija u starijim životnim fazama. Površina kolonije je najčešće ravna, mada kod nekih vrsta može biti talasasta. Kod oblika sa velikim kolonijama može doći do diferenciracije kolonije na više manjih kolonija koje su obavijene zajedničkim sluznim omotačem. Kolonije se sastoje od nekoliko do većeg broja ćelija, a par vrsta ima kolonije izgrađene od preko 4000 ćelija. Sluzni omotač kolonija je bezbojan, homogen, na ivicama kolonija u obliku uskog ili širokog pojasa.
CITOLOGIJA. Ćelije su sferične, široko elipsoidne ili loptaste, a retko su poluloptastog oblika i to samo kod vrsta čije su ćelije u koloniji tesno raspoređene. Obično su u okviru kolonije raspoređene u parovima, u grupama od po četiri, osam ili više ćelija. Takođe, kod pojedinih vrsta ćelije u okviru kolonije grade pravilne nizove koji su međusobno postavljeni pod pravim uglom. Ponekad dolazi do deformacije pravilnog rasporeda ćelija u koloniji usled mehaničkih pritisaka koje vrši spoljašnja sredina ili koje same ćelije međusobno stvaraju. Ćelije imaju homogen sadržaj bledoplavo-zelene, ljubičaste ili ružičaste boje. Kod par vrsta su u centralnim delovima ćelije pronađena prelomna tela koja se nazivaju aerotopi. Kod svih detaljnije proučenih vrsta roda Merismopedia pronađeni su parijetalno raspoređeni tilakoidi. Ćelije poseduju sopstvene želatinozne omotače ili su bez njih.
EKOLOGIJA. Svi predstavnici roda Merismopedia naseljavaju vodenu sredinu i to neki morsku, a drugi slatkovodnu. Slatkovodni predstavnici su daleko brojniji, dok slanu i slankastu vodu naseljava mali broj vrsta. U vodi slobodno plivaju, a samo izuzetno mogu da se nađu na nekoj podlozi i to najčešće epifitno na krupnijim biljkama, a retko na nekoj drugoj podlozi. Najpovoljnija sredina za razviće predstavnika roda Merismopedia su priobalne zone vodenih basena sa stajaćom vodom i mnoštvom krupnijih biljaka, pre svega skrivenosemenica. Pojedine vrste su pronađene i u planktonu. Većina do sada proučenih vrsta ovog roda naseljavaju severnu umerenu zonu, dok je u tropima nađen mali broj vrsta, ali se predpostavlja da će se i u tropskom i subtropskom pojasu pronaći veliki broj vrsta, jer se svake godine opiše par vrsta sa tih područja. Mnoge vrste ovog roda produkuju lipopolisaharide koji u kontaktu sa kožom čoveka dovode do njenog nadražaja.
TAKSONOMIJA. U okviru roda Merismopedia se danas nalazi oko 40 vrsta. U teorijskom pogledu rod nema problematičnu taksonomiju, jer su revizije ovog roda relativno ujednačene. Najveće razlike se ogledaju u pitanju uključivanja roda Microcrocis u ovaj rod kao zaseban podrod. U novijoj literaturi se obično ova dva taksona posmatraju kao dva zasebna roda, pa će u skladu s tim isto biti učinjeno i ovde. Međutim, u praksi je teško razlikovati pojedine vrste jer su u morfološkom pogledu dosta slične. Razlika između njih se ponajviše ogleda u dimenzijama ćelija. Predstavnici roda sa malim ćelijama i crvenkastim sadržajem mogu lako biti zamenjeni pri determinaciji sa vrstama roda Thiopedia (Rhodobacteria). Palinska & al. su 1996. godine sa nemačkog ostrva Norderney izolovali tri morfološke vrste: M. elegans, M. glauca i M. punctata. Oni su potvrdili da se radi o monofiletskom rodu i dokazali njegovu evolutivnu vezu sa rodom Synechocystis. Ukazali su na potrebu daljih proučavanja i potvrdu različitih fenotipova, ekotipova i varijeteta mnogih vrsta. Tako su na primer ukazali na moguću reviziju vrste M. glauca jer su uočili znatne genetičke razlike između pojedinih populacija.
MERISMOPEDIA ELEGANS A. Braun
MERISMOPEDIA GLAUCA (Ehrenberg) Kützing 1845.
MERISMOPEDIA MINIMA Beck 1897.
MERISMOPEDIA PUNCTATA Meyen 1839.
MERISMOPEDIA TENUISSIMA Lemmermann 1898
Tekst nije završen. Radovi su u toku.
Nema komentara:
Objavi komentar