ROD OSCILLATORIA

TIPIČNA VRSTA: Obično se u literaturi kao tipična vrsta ovog roda navodi Oscillatoria princeps. Međutim, vršene su mnoge revizije ove vrste, pa njen opis umnogome varira. U ovom tekstu će biti opisana prema Vaucher-u.

MORFOLOGIJA. Trihomi predstavnika roda Oscillatoria su homocitne forme, odnosno ne poseduju hormociste i akinete. Njačešće su pravi ili savijeni, a ređe su spiralno uvijeni samo na krajevima, mada je pronađeno i par vrsta koje su spiralno uvijene celom dužinom trihoma. Nikada ne dolazi do grananja. Trihomi pojedinih vrsta su pojedinačni, dok se trihomi drugih vrsta udružuju u grupacije koje se najčešće javljaju u obliku korastih opni na površini podloge, a ređe u obliku snopića. Ove grupacije mogu biti mikroskopske ili makroskopske. Oko trihoma se najčešće ne nalazi sara, a ukoliko postoji, veoma je tanka i često nepostojana, pa je teško uočljiva. Širina trihoma je jednaka celom njegovom dužinom ili se više-manje jasno sužava ka krajevima i iznosi do 60 mikrometara. Krajevi trihoma mogu biti tupi ili zaoštreni, a ređe glavičasti. Boja trihoma većine predstavnika je plavo zelena, a ređi su predstavnici žuto-zelene, crvene ili ljubičaste boje. Trihomi su na mestima pregradnih zidova često u različitoj meri suženi.

Jedno od markantnih karakteristika predstavnika roda Oscillatoria je sposobnost kretanja po kome je ceo rod dobio naziv (lat. oscillare – oscilovanje, ljuljanje, njihanje). Na mikroskopu se ovo kretanje zapaža kao njihanje kraja trihoma sa jedne na drugu stranu, poput klatna. Međutim, detaljnijim opažanjem se ustanovilo da se radi o rotiranju trihoma oko uzdužne ose, pri čemu se kod nekih vrsta rotiranje odvija sleva u desno, a kod drugih zdesna u levo.

CITOLOGIJA. Ćelije većine predstavnika roda Oscillatoria su cilindrične, dužina im je jednaka širini ili je više-manje veća, odnosno manja od širine (do 11 puta manja i do 8 puta veća od širine). Kod manjeg broja predstavnika se javljaju ćelije bačvastog oblika. Protoplast je homogen ili granuliran. Ukoliko je granuliran zrnca su razbacana po celoj ćeliji ili su grupisana uz pregradne zidove. Ponekad je hromoplazma više ili manje ispunjena gasnim vakuolama koje kod nekih vrsta imaju karakterističan oblik i predstavljaju jednu od njihovih bitnih osobina. Tilakoidi su nepravilno razbacani po celoj hromoplazmi. Veličina genoma se kreće od 2,50 do 4,38 x 109 daltona.

Krajnje ćelije trihoma se često značajno razlikuju kod različitih vrsta što predstavlja bitnu karakteristiku svake od njih. Najčešće su zaobljene ili na različite načine zašiljene, a ređe su glavičaste. Često su veoma diferencirane, a kod pojedinih postoji i kaliptra. Kaliptra predstavlja zadebljanje spoljnjeg zida vršnih ćelija i ima oblik zaobljenih ili kupastih tvorevina. Predstavnici čije su krajnje ćelije na vrhu loptasto proširene, takođe mogu imati kaliptru.

FIZIOLOGIJA.

RAZMNOŽAVANJE.

EKOLOGIJA. Većina predstavnika roda Oscillatoria žive u vodi pričvršćeni za podlogu, a ređe u planktonu. Pri tom, većina predstavnika nasrljava, u većoj ili manjoj meri, mineralizovanu slatku vodu, dok se mali broj vrsta sreće u morima i nemineralizovanoj slatkoj vodi. Znatan broj vrsta naseljava i termalne izvore, kao i vodu različitog stepena zagađenosti. Zbog toga su često indikatori pojedinih saprobnih voda. Samo mali broj vrsta naseljava kopno. Rod Oscillatoria je kosmopolitski. Predstavnici ovog roda su nalaženi u polarnim oblastima, umerenim zonama, a i u tropskim predelima. Najstariji fosilni ostaci ovog roda potiču iz ranog prekambrijuma.

TAKSONOMIJA. Iako je rod pod ovim nazivom poznat više od dva veka, i danas se vrše značajne revizije unutar njega. Posebno je problematično pitanje razgraničavanja roda Oscillatoria od sličnih rodova kao što su Phormidium, Lyngbya i Spirulina. Kod nekih vrsta roda Oscillatoria je više ili manje razvijena meka i tanka sara, pa su takvi predstavnici slični rodu Phormidium, dok je kod drugih vrsta razvijena čvrsta i prilično debela sara, pa takvi predstavnici liče na rod Lyngbya. Sličnost nekih vrsta roda Oscillatoria sa rodom Spirulina se ogleda u slabo ali pravilno uvijenom trihomu, nekada samo na krajevima, ali nekada i celom njegovom dužinom. Treba istaći da je postojanje nekih vrsta i nižih kategorija prilično problematično, što se vidi iz podatka da se unutar ovog roda uvrštava između 40 i 130 vrsta. U novijoj literaturi se primećuje izdvajanje mnogih vrsta iz roda Oscillatoria i prebacivanje u druge slične rodove. S toga će u ovom tekstu biti opisani samo najtipičniji predstavnici koji se nalaze u okviru ovog roda po najvećem broju klasifikacionih sistema.

Tekst nije završen. Radovi su u toku.