ROD CHROOCOCCUS

SINONIM: Rhodococcus Hansgirg in Wittrock et Nordstedt 1884.

TIPIČNA VRSTA: Chroococcus rufescens (Kützing) Nägeli 1849.

MORFOLOGIJA. Predstavnici roda Chroococcus su kolonijalni organizmi, ali se u starijoj ruskoj literaturi mogu naći opisi ovog roda u kojima se navodi da obuhvata isključivo jednoćelijske predstavnike. Danas se zna da samo u retkim slučajevima dolazi do obrazovanje pojedinačnih jedinki, a da se najčešće grupišu u mikroskopske kolonije sa malim brojem ćelija. Ovakve kolonije su više-manje sveričnog oblika. U retkim slučajevima dolazi do formiranja makroskopskih kolonija sa velikim brojem ćelija koje imaju želatinoznu konzistenciju i koje su rasprostrte po podlozi. Kolonijalni sluzni omotač je najčešće homogen, bezbojan i difuzan, a u ređim slučajevima je slojevit, jasno ograničen i u ređim slučajevima obojen.

CITOLOGIJA. Svaka ćelija obrazuje vlastite sluzne omotače. Na osnovu građe ćelijskih sluznih omotača je izvršena podela roda na dva podroda. Tako predstavnici grupisani u podrod Chroococcus poseduju homogene ili slojevite ćelijske omotače koji obično prate oblik ćelije, dok predstavnici podroda Limnococcus u starijim stadijumima razvića poseduju ćelijske omotače koji se rasplinjavaju u opštu kolonijsku sluz, ali tako da ćelije ostanu udaljene jedna od druge. Ćelije su retko sferičnog oblika i to samo u mladim stadijumima razvoja. Obično imaju poluloptast izgled, a ređe nepravilan. Ćelijski sadržaj homogen ili granuliran, a ponekad sa nekoliko istaknutih granula koje se uočavaju i svetlosnim mikroskopom. Obično je bledoplavo-zelene boje, a ređe žućkaste, ruze ili ljubičaste. Samo kod nekih planktonskih vrsta se javljaju aerotopi. Tilakoidi su koncentrisani na periferiji ćelije.

RAZMNOŽAVANJE. Deoba ćelije se obavlja u tri prostorne ravni postavljene pod pravim uglom jedna u odnosu na drugu u prva tri uzastopne generacije. Kasnije deoba postaje više ili manje nepravilna, odnosno obavlja se i u drugim pravcima. Ćerka ćelija pre sledeće deobe raste više-manje do veličine majke ćelije, ali retko u originalnom obliku. Ćerke ćelije nakon formiranja oblika obrazuju vlastite želatinozne omotače. Deobom kolonije se najčešće obrazuje više manjih kolonija, a u ređim slučajevima se kolonija raspada na pojedinačne ćelije koje zatim deobama obrazuju nove kolonije.

EKOLOGIJA. Predstavnici roda Chroococcus su uglavnom nalaženi u kopnenim vodama, a izuzetno retko u morima. Uglavnom naseljavaju metafitne vode, a ređe aerofitne i termalne. Par vrsta je nađeno i izvan vode. Pojedine vrste koje imaju fakultativne gasne vakuole se nalaze i u planktonskoj zajednici. Ekološke karakteristike vrsta su izuzetno značajne za njihovu determinaciju.

TAKSONOMIJA. U okviru roda Chroococcus je do sada opisano oko 120 vrsta, ali je samo njih 60 sa sigurnošću grupisano u ovaj rod, dok preostalih 60 vrsta je sporno u literaturi i često se grupišu u druge slične rodove, a pre svega u rod Gloeocapsa. Problem taksonomije ovog roda je oko pozicije grupe Gloeocapsa koju su mnogi autori tokom istorije klasifikacije modrozelenih prokariota uvrštavali zajedno sa grupom Ghroococcus u zajednički rod pod nazivom Gloeocapsa. Prema savremenim shvatanjima većine autora ove dve grupe su zasebni rodovi. Zbog svoje sličnosti i danas se vrše značajne revizije koje razgraničavaju ova dva roda i vrše premeštanja mnogih vrsta između njih. Kao osnovna razlika između ova dva roda uzima se oblik ćelija. Naime, za predstavnike roda Gloeocapsa je karakteristično da poseduju loptaste ili elipsoidne ćelije, dok je za vrste roda Chroococcus karakteristično da poseduju poluloptaste ili višeugaone ćelije. Samo prilikom nepovoljnih ekoloških faktora može doći do gušćeg rasporeda ćelija u okviru kolonija predstavnika roda Gloeocapsa i tada dobijaju blago poluloptast ili višeugaoni oblik. Međutim, ovo se ne može uzeti kao razlog za grupisanje ova dva roda u jedan, jer u normalnim uslovima postoje očigledne razlike među njima.

CHROOCOCCUS BITUMINOSUS (Bory) Hansgirg 1892.
CHROOCOCCUS COHAERENS (Brébisson) Nägeli 1849.
CHROOCOCCUS GIGANTEUS W. West 1892.
CHROOCOCCUS LIMNETICUS Lemmermann 1898.
CHROOCOCCUS MINIMUS (Keissler) Lemmermann 1904.
CHROOCOCCUS MINOR (Kützing) Nägeli 1849.
CHROOCOCCUS MINUTUS (Kützing) Nägeli 1849.
CHROOCOCCUS MONTANUS Hansgirg 1892.
CHROOCOCCUS TURGIDUS (Kützing) Nägeli 1849.
Tekst nije završen. Radovi su u toku.