ROD GLOEOCAPSA

SINONIM: Bichatia Turpin 1828.

TIPIČNA VRSTA: Gloeocapsa atrata

MORFOLOGIJA. Ćelije predstavnika roda Gloeocapsa su retko pojedinačne, a obično se grupišu u kolonije. Kolonije mogu biti mikroskopske u obliku malih nepravilnih agregacija ili makroskopske u obliku velikih želatinoznih, amorfnih nakupina koje ponekad prekrivaju velika područja vlažnih kamenitih podloga. Kolonije su izgrađene od 2-4-8 pa do mnogo ćelija koje su obavijene zajedničkim sluznim omotačem koji je obično širok i sastavljen od više tanjih lamelarnih omotača. Slojevitost omotača se izuzetno retko gubi i to najčešće pod dejstvom posebnim ekoloških faktora i u laboratorijskim uslovima i tada je sluzni omotač homogen. Ćelije su u koloniji raspoređene nepravilno, više ili manje udaljene jedna od druge, a u starijim kolonijama se nalaze u velikom broju, pa su često zbijene. Pojedinačne ćelije proizvode nakon deobe vlastite široke omotače, koji obično ne prate samo oblik ćelije.

CITOLOGIJA. Ćelije su najčešće loptaste, a ređe elipsoidne. Ukoliko su međusobno tesno priljubljene zadobijaju blag poluloptast ili zaobljeno-višeugaoni bolik, ali se ovo izuzetno retko događa kod predstavnika roda Gloeocapsa. Boja im je svetloplavo-zelena ili maslinasto zelena. U ćelijskom sadržaju se često nalazi malo granulitanog materijala, ali su granule pojedinačne. Gasne vakuole su pronađene samo kod jedne planktonske vrste. Oko svake ćelije se nalaze sluzni omotači. Oni su retko tanki, češće su debeli i ponekad u obliku naduvanih mehurova. Mekani su, bezbojni ili obojeni, slojeviti ili homogeni.

RAZMNOŽAVANJE. Predstavnici roda Gloeocapsa se vegetativno razmnožavaju binarnom fisijom u okviru sluznih omotača subkolonija i to u tri prostorne ravni koje se nalaze pod uglom od 90 stepreni u uzastopnim generacijama. Ćerke ćelije izlaze iz omotača matične subkolonije ali ostaju u generalnom omotaču kolonije, a pri tom ne nasleđujući deo sopstvenog sluznog omotača, već ga posle osamostaljivanja same produkuju. Novonastale ćelije rastu do veličine majke ćelije pre sledeće deobe. Ovim procesom kolonija raste i u njoj se produkuje više manjih kolonija, odnosno subkolonija. Proces formiranja novih kolonija se odvija oslobađanjem subkolonija ili pojedinačnih ćelija (u ovom slučaju sa ili bez sopstvenih omotača) iz matične kolonije. Zatim se u ovako novonastalim kolonijama odvija rast i deoba ćelija i stvaranje subkolonija dok cela kolonija ne postigne određenu veličinu, nakon čega proces stvaranja novih kolonija počinje iz početka. Kod nekih vrsta je zabeleženo stvaranje nanocita, a kod nekih spora. Spore su jednoćelijske ili dvoćelijske.

EKOLOGIJA. Predstavnici roda Gloeocapsa su se tokom evolucije prilagodili staništima u vodi i van nje. Većina terestričnih, a takođe i manji broj vodenih vrsta obrazuje na različitim podlogama veoma krupne, sluzave naslage različite boje. Vrste roda Gloeocapsa koje žive u vodi imaju bezbojnu galertu, dok se mnogi terestrični predstavnici karakterišu jarkim bojama. Njihov galertni omotač oko ćelija i kolonija može biti žut, crven ili ljubičast. Boja galertnog omotača potiče od supstance nazvane gleokapsin, a različita obojenost uslovljena je faktorima spoljašnje sredine. Prema jednom shvatanju različite boje gleokapsina nastaju usled nejednakog osvetljenja staništa, odnosno od različite izloženosti sunčevom zračenju. Prema drugom shvatanju različit kolorizam gleokapsina potiče od različite pH vrednosti sredine. Akvatični predstavnici se obično nalaze u planktonu, a nešto ređe bentosu stajaćih i sporotekućih kopnenih voda. Retko naseljavaju zaslanjene i slane vode. Neki predstavnici se nalaze kao fotobionti u lišajima.

TAKSONOMIJA. Rod je naziv dobio od grčkih reči gloia što znači lepak i latinskog capsa što znači kutija. Prema tome generalan prevod naziva Gloeocapsa bi bio lepljiva kutija. U okviru roda Gloeocapsa se nalazi oko 140 opisanih vrsta, ali samo pedesetak je bolje proučeno i nesumnjivo potvrđeno da pripadaju ovom rodu. Problem taksonomije ovog roda je oko pozicije grupe Chroococcus koju su mnogi autori tokom istorije klasifikacije modrozelenih prokariota uvrštavali u rod Gloeocapsa. Prema savremenim shvatanjima većine autora ove dve grupe su zasebni rodovi. Zbog svoje sličnosti i danas se vrše značajne revizije koje razgraničavaju ova dva roda i vrše premeštanja mnogih vrsta između njih. Kao osnovna razlika između ova dva roda uzima se oblik ćelija. Naime, za predstavnike roda Gloeocapsa je karakteristično da poseduju loptaste ili elipsoidne ćelije, dok je za vrste roda Chroococcus karakteristično da poseduju poluloptaste ili višeugaone ćelije. Samo prilikom nepovoljnih ekoloških faktora može doći do gušćeg rasporeda ćelija u okviru kolonija predstavnika roda Gloeocapsa i tada dobijaju blago poluloptast ili višeugaoni oblik. Međutim, ovo se ne može uzeti kao razlog za grupisanje ova dva roda u jedan, jer u normalnim uslovima postoje očigledne razlike među njima.
GLOEOCAPSA BITUMINOSA
GLOEOCAPSA DECORTICANS
GLOEOCAPSA KUETZINGIANA
GLOEOCAPSA PUNCTATA
GLOEOCAPSA RUPESTRIS