ROD SYNECHOCOCCUS

CITOLOGIJA. Ćelije predstavnika roda Synechococcus su pojedinačne ili se grupišu u mikroskopske ili makroskopske nepravilne klastere. Nikada ne grade sluzave kolonije. Ćelije ponekad grade pseudofilamente od dve, ređe četiri u nizu, a izuzetno retko su sretani slučajevi ovakvih filamenata u kojima se nalazio veći broj ćelija, čak do dvadeset. U okviru pseudofilamenta ćelije su povezane svojim krajevima. Sluzni omotač potpuno odsustvuje, a sasvim retko se oko pojedinačnih ćelija uočava tanki, homogen, difuzan i bezbojan omotač. Ćelije su izduženo elipsoidne ili cilindrične, ponekad im je dužina i nekoliko puta duža od širine. Dužina im se kreće od 1,5 μm pa do 20 μm, a retko su sretane i duže ćelije. Najčešće im se širina kreće između 0,4 μm i 6 μm, a ređe i do 11 μm. Obično su prave, a ređe slabo iskrivljene. Imaju zaobljene krajeve. Tilakoidi su parietalno uređeni i lokalizovani uz ćelijske zidove. Sadržaj ćelije je obično homogen, a ponekad se uočava nekoliko osamljenih granula. Ćelije su obično bledoplavo-zelene boje, a ređe maslinastozelene, svetloplavo-zelene ili roze boje. Ne poseduju mogućnost hromatske adaptacije. Ćelije se aktivno kreću i ovakvo stanje se označava kao stadijum planokoke.

RAZMNOŽAVANJE. Predstavnici roda Synechococcus se razmnožavaju isključivo ćelijskom deobom. Po tipu ćelijske deobe je binarna fisija koja se odvija transverzalno i to uvek u jednoj ravni u uzastopnim generacijama koja je poprečno postavljena u odnosu na dužu osu ćelije. Ovim procesom nastaju dve kćerke ćelije. Ukoliko je došlo do simetrične deobe majke ćelije nastaju dve izomorfne ćerke ćelije, a ukoliko je došlo do asimetrične deobe majke ćelije nastaju dve heteromorfne ćerke ćelije. Do asimetrične deobe ćelije dolazi u suboptimalnim uslovima u kojima se jedinka našla. Novonastale ćerke ćelije ponekad ostaju zajedno nagrađujući pseudofilament. Pre sledeće deobe ćerke ćelije rastu više ili manje do veličine majke ćelije.

EKOLOGIJA.

FILOGENIJA. Filogenija roda Synechococcus je veoma problematična. Prema starijim hipotezama filogenije ovog roda, on vodi poreklo od roda Synechocystis. S druge strane, verovatno predstavlja ishodište roda Aphanothece iako nesumnjivi prelazi između ova dva roda nisu pronađeni. Prema ovoj hipotezi, rod Synechococcus je, takođe, u neposrednoj vezi sa rodom Rhabdoderma, ali su kod predstavnika roda Rhabdoderma pojedinačne ćelije tankom sluzi povezane u sitne kolonije. Prema novijim shvatanjima, koja koriste genetičke, molekularnobiološke, biohemijske i druge metode filogenetski položaj ovog roda je relativno jasno određen i blizak je sa rodom Prochlorococcus. Morfološki gledano vrste ovog roda su veoma slične, ali genetičke analize pokazuju da karakteristike G + C sadržaja varairaju u širokim rasponima i to od 39% do 71%. Prema ovim analizama rod predstavlja artefakt, tako da će verovatno u budućim klasifikacionim sistemima biti predstavljen većim brojem zasebnih rodova. U početku su postojali pokušaji da se ovaj rod podeli na tri grupe, svaka sa određenim rasponom G + C gena. Međutim, kasnija istraživanja morskih predstavnika ovog roda su ustanovila da se u okviru ovog roda nalazi veći broj genetičkih grupa ili uslovno rečeno rodova.

TAKSONOMIJA. Po pitanju broja vrsta koje obuhvata rod Synechococcus postoji više shvatanja, pa su u skladu s tim vršene mnogobrojne revizije. Prema savremenim shvatanjima u okviru ovog roda se nalazi oko 30 recentnih vrsta. Bergey's Manual (Herdman et al. 2001) deli tradicionalni rod Synechococcus na pet grupa koje su ekvivalentne rodovima i to na osnovu morfologije, fiziologije i genetičkih obeležja. U daljem tekstu će biti prikazano svih pet grupa po navedenom autoru.

SYNECHOCOCCUS ELONGATUS

SYNECHOCOCCUS AERUGINOSUS

SYNECHOCOCCUS LIVIDUS

Tekst nije završen. Radovi su u toku.